Mentalno zdravlje i osobe sa cerebralnom paralizom

Društvo za cerebralnu i dečiju paralizu Smedereva je obeležilo Nacionalni mesec mentalnog zdravlja organizovanjem Psihološkog savetovališta svake srede tokom juna meseca.
Osobe sa cerebralnom paralizom u visokom procentu ispoljavaju određene probleme u psihičkom funkcionisanju koje su često uzrokovane smanjenom socijalizacijom, kao i pridruženim stanjima koje nepovoljno utiču na njihovo mentalno zdravlje. Odnos porodice prema njima i potiskivana negativna osećanja poput stida, straha, nezdovoljstva, krivice, razočaranosti, ubeđenja da nešto ne mogu, da su manje vredni, da ne mogu da zasnuju porodicu, zapostavljanje ličnih potreba za ljuvalju, pripadnošću, kao i mnoga druga potpuno pogrešna razmišljanja nametnuta od strane sredine, dovode do razvoja ozbiljnih psihičkih problema koje utiču ne samo da mentalno zdravlje, već i fizičko pa se razvija niz psihosomatskih simptoma. Skloni su depresiji, melanholiji, anksizonosti, kod nekih se javljaju i bes i frustracija, kao i niz hroničnih bolesti.

Nedovoljna psihološka podrška porodici od samog rođenja deteta sa cerebralnom paralizom, a kasnije i nedovoljna psihološka podrška samom detetu i odraslima dovodi do toga da čitava porodica ima ugroženo mentalno i fizičko zdravlje. Izuzetno je visok procenat osoba sa cerebralnom paralizom koje koriste terapije za opuštanje i smirivanje napetosti. Na ovakve okolnosti može se uticati razvojem psihoterapeutskih i savetodavnih usluga u zajednici.

Društvo za cerebralnu i dečiju paralizu Smedereva nastoji da, svojim ograničenim resursima, kroz realizaciju različitih aktivnosti pozitivno utiče na mentalno zdravlje svojih članova. Jun mesec smo posvetili članovima realizujuću Psihološko savetovalište u okviru kog smo razgovarali sa njima o tome šta izaziva stres i nezadovoljstvo kod njih, šta mogu sami da učine za sebe, kao i realizujući aktivnosti koje su oni želeli. Tako smo i ispunili njihovu želju da igraju društvene igre, da pevaju, čitaju poeziju, odnosno sve ono što njima prija.

Najpozitivnije na njih je delovao „Karaoke show“. Pevali su pesme koje vole, smejali su se i radovali.

Nekoliko saveta o tome kako da unapredite mentalno zdravlje delimo i sa vama (i to one koji su našim članovima bili najkorisniji):

– Družite se – pod ovim podrazumevamo prave socijalne kontakte, a ne one koji se uspostavljaju putem društvenih mreža jer takvi kontakti još nepovoljnije utiču na naše psihičko zdravlje;
– Razgovarajte o svojim osećanjima i problemima sa bliskim ljudima – kada sa nekim podelimo problem i osećanja, naš organizam se oslobađa nagomilanog stresa;
– Krećite se, vežbajte, radite nešto što vam prija a podrazumeva fizičku aktivnost – ove aktivnosti takođe deluju oslobađajuće, troše našu energiju, tako da bolje spavamo a i izgledamo;
– Primenjujte vežbe disanja – pravilno i duboko disanje u prostoru koji je prijatan i uz relaksirajuću muziku takođe utiče na oslobađanje od stresa;
– Izbegavajte sadržaje koje vas uznemiravaju – društvene mreže, vesti i drugi sadržaji na televiziji preplavljene su različitim sadržajima među kojima ima onih koje mogu da dovedu do razvoja i preplavljenosti negativnim osećanjima. Takve sadržaje preskočite, ukoliko niste u mogućnosti da ih savladate.
– Svakog dana učinite za sebe nešto lepo – popijte šoljicu čaja/kafe u miru ili sa dragim ljudima, pojedite kolač ili nešto što volite, slušajte muziku…
– Ne krivite sebe ako ste načinili grešku – svako od nas pogreši. Nekada nam se čini da su greške koje načinimo ogromne i nepopravljive, a da zapravo nije tako. Izvinite se, dajte sebi prostora da se umirite i nastavite dalje. Greške često dovedu i do boljih rešenja.
– Uradite nešto lepo i za druge – svakome od nas važno je i da se drugi prema nama lepo ophode. Zahvalite se, nasmejte se, pružite ruku i to će nekom biti sasvim dobro, a vi ćete se osećati dobro;
– Uradite nešto korisno – bilo na poslu ili kod kuće. Ležanje i sažaljevanje je pogubno po mentalno zdravlje. I oprano suđe i obrisana prašina imaju smisla i znače kako nama, tako i onim članovima porodice kojima smo pomogli;
– Lezite na vreme – san je veoma važan za naše zdravlje. Pola sata pre spavanja i nakon buđenja, trudite se da ne koristite telefone jer oni remete naš san, odlažu ga ili naš centralni nervni sistem ostavljaju nadraženim i utiču na kvalitet spavanja;
– Ako se osećate veoma loše obratite se stručanjaku i/ili veoma bliskoj osobi – nikada niste sami i drugim ljudima je stalo do vas čak i kada mislite da nije. U užurbanom svetu ljudi često nemaju vremena čak ni za sebe jer se zapravo veoma loše organizujemo. To ne znači da ljudi nisu zainteresovani za naše probleme i da ne žele da nam pomognu.
– Pozovite broj 011 7777 000 ukoliko pomišljate na samoubistvo.