Društvo za cerebralnu i dečiju paralizu Smedereva organizovalo je edukaciju pod nazivom „Dijabetes – lečenje i prevencija“ a povod je bio obeležavanje Svetskog dana borbe protiv dijabetesa. Edukacija je održana 19. novembra u prostorijama organizacije, a predavanje je održala dr Olgica Obradović, direktorka Zdravstvenog centra „Sveti Luka“ Smederevo.
Dr Olgica Obradović je gotovo čitavu profesionalnu karijeru posvetila borbi protiv dijabetesa i radu sa osobama koje su obolele od ove bolesti.
Na samom početku edukacije, učesnicima su podeljeni upitnici za procenu rizika za tip 2 dijabetesa. Analizom upitnika utvrđeno je da svi učesnici imaju od umerenog do vrlo visokog rizika čime je edukacija dobila i dodatan smisao.
Najpre je doktorka objasnila razliku između insulinske rezistencije i dijabetesa.
Insulinska rezistencija je metabiličko stanje kod kog dolazi do povećanja insulina u krvi i otpornosti (rezistencije) ćelija na insulin. Insulin je hormon koji pankreas luči i njegova uloga je da održi normalan nivo glukoze u krvi. Kada ćelije slabo reaguju ili ne reaguju na insulin, onda njegov nivo u krvi raste. Kako se insulin vezuje za glukozu, onda i nivo glukoze raste i javlja se visok nivo šećera u krvi. Ona je izlečiva ukoliko se na vreme otkrije i pravilnom ishranom i otklanjanjem uzorka može se sprečiti dalji razvoj bolesti i pojavu dijabetesa tipa 2.
Dijabetes ili šećerna bolest je hronična metabolička bolest, odnosno stanje koje nastaje kada pankreas više ne luči dovoljno insulina ili ne može da iskorsti postojeći insulin. To dovodi do hiperglikemije, odnosno povišenog nivoa glukoze u krvi čije dugotrajno prisustvo može dovesti do oštećenja tkiva i organa i ozbiljnih komplikacija koje za posledicu imaju razvoj invaliditeta (gubitak vida, prestanak rada bubrega, amputacija ekstremiteta i niz drugih posledica). Dijabetes nije izlečiv, odnosno osoba koja živi sa njim do kraja života mora koristiti terapiju koju uvode lekari (tablete i/ili insulin u zavisnosti od stadijuma bolesti).
U Srbiji sa dijabetesom živi oko 800 000 osoba kod kojih je potvrđena dijagnoza, a smatra se da obolelih ima još najmanje polovina od ovog broja ali nisu dijagnostikovani. Najčešći oblik je dijabetes tip 2.
Iako se naziva šećernom bolešću, dijabetes nema veze samo sa slatkišima niti su negov uzork šećeri u istima. Glavni uzročnici dijabetesa su:
- nezdrava ishrana bogata lošim mastima (pržena hrana, grickalice, slakiši, prerađena hrana)
- stres
- izostanak ili premalo fizičke aktivnosti
- genetika (ukoliko u porodici imate nekog ko je oboleo).
Svi ovi uzročnici kada se udruže, u većini slučajeva dovode do pojave dijabetesa tipa 2.
Važno je minimum jednom godišnje kontrolisati nivo šećera u krvi, naročito osobe u riziku u koje se ubrajaju stare osobe, gojazne, srčani bolesnici, žene koje su tokom trudnoće imale povišen nivo šećera, one sa sindromom policističnih jajnika).
Normalan nivo glikemije u krvi ujutru na prazan stomak je od 3,5-6,1 mmol/l, a idelano je oko 5,5. Dva sata nakon doručka dozvoljen je nivo glikemije do 7,8 mmol/l.
Ukoliko osoba 2 puta ima jutarnju glikemiju na prazan stomak veću od 7mmol/l, smatra se da ima dijabetes i trebalo bi da se javi lekaru radi daljeg praćenja i lečenja.
Simptomi koji ukazuju na dijabetes su: žeđ, učestalo mokrenje, nagli gubitak kilograma iako je apetit povećan, zamor, nervoza, mučnina… Može se javiti i pojačana potreba za slatkim, svrab kože, promene na koži poput čireva, perutanja i sl.
S obzirom na činjenicu da kod većine učesnika postoji rizik od oboljevanja dijabetesom tip 2, pažnja je posvećena prevenciji.
Prevencija uključuje:
- zdravu, izbalansirano ishranu (65% ishrane treba da se zasniva na UH, 20% na proteinima i 15% na mastima)
- smanjenje stresa uvođenjem zdravih navika – kretanje, sport, a ukoliko je neophodno i upotreba lekova
- umerena fizička aktivnost – pešačenje, džoging i slične aktivnosti u zavisnosti od zdravlja pojedinca.
Ishrana je izuzetno važna i preporuka je da se hrana deli na 5 oborka – 3 glavna i 2 užine, ali pod uslovom da su obročeni, odnosno da unos hrane nije prevelik.
Ishrana treba da se bazira na piramidi ishrane čiji osnov čin baza koja se sastoji od žitarica (hleb od celog zrna, ovas, raž, integralni hlebovi, pirinač, testenina). Na drugom mestu je povrće, trećem voće, četvrtom mleko i mlečni proizvodi i na petom meso.
Unos žitarica je važan jer ugljeni hidrati daju gorivo našem telu, dok su proteini gradivna materija. Najmanje treba unositi masti, ali su one neophodne jer utiču na metabolizam. Preporuka je da sve što se priprema bude bareno ili pečeno uz minimalno ulja (izbegavati rafinisana).
Važno je truditi se da obroci svakog dana budu u približno isto vreme i ne preskakati bar one osnovne.
Kada je u pitanju lečenje – ono traje čitav život i tada osoba koristi lekove i /ili insulin u zavisnosti od toga koliko je bolest uznapredovala. Osobe obolele od dijabetesa mogu jesti sve u umerenim količinama, ali je važno da se kreću i redovno kontrolišu svoje zdravlje zbog brojnih posledica koje dijabetes ostavlja na tkiva i organe.
Učesnici su imali mogućnost da postave i pitanja, što su rado i iskoristili, a doktorka im je na sva pitanja odgovorila.
Na kraju edukacije svi zajedno smo zaključili da moramo brinuti o svom zdravlju i da je edukacija jako važna kako bi se na vreme reagovalo.
Tribinu je podržao Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Grad Smederevo.
