Povodom obeležavanja Evropskog dana samostalnog života, koji se tradicionalno obeležava 5. maja širom Evrope, Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Smederevo organizovao je panel-diskusiju pod nazivom „Usluge socijalne zaštite kao preduslov za samostalan život osoba sa invaliditetom“.
Panel diskusiji prisustvovali su predstavnici Grada Smedereva, Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Fonda za zdravstevno osiguranje, Nacionalne službe za zapošljavanje, institucija i organizacija, kao i sami korisnici usluge Personalna asistencija i njihovi personalni asistenti.
Cilj organizovanja panel-diskusije bio je da se promoviše pravo osoba sa invaliditetom na nezavisan i dostojanstven život u zajednici, kao i da se kroz razmenu iskustava i stručnih stavova sagledaju postojeći kapaciteti, identifikuju izazovi u praksi i definišu pravci daljeg razvoja usluga podrške na lokalnom nivou.
U uvodnom delu skupa prisutnima se obratio Radivoje Damjanović, predsednik Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Smederevo, koji je istakao da Centar nastoji da doprinese poboljšanju položaja osoba sa invaliditetom kroz trajna rešenja problema, kao i da su mnoga rešenja postala održiva zahvaljujući saradnji sa lokalnom samoupravom i institucijama koje podržavaju naš rad duži niz godina.
Gradonačelnica grada Smedereva, Jasmina Vojinović, je istakla da je zajednička misija izgradnja pristupačnog i inkluzivnog grada u kome se svaki pojedinac oseća sigurno, uvaženo i ravnopravno, a da je u zajedničkoj misiji važno da postoji partnerstvo i da organizacije jasno iskažu svoje potrebe na koje će grad odgovoriti u skladu sa mogućnostima i nadležnostima koje ima. Gradonačelnica je naglasila da lokalna samouprava kontinuirano finansira rad organizacija, kao i usluge socijalne zaštite, a koliko je važno da osluškujemo jedni druge govori i činjenica da je grad u kratkom roku obezbedio hidrauličnu stolicu za bazen i da će nastojati da grad i usluge učini što pristupačnijim u narednim godinama.
Ivana Gvozdenović, stručna radnica Centra u okviru usluge personalna asistencija, je u uvodnom delu panel diskusije istakla da samostalan život nije nikakav poseban zahtev već osnovno ljudsko pravo koje je osobama sa invaliditetom u praksi često osporavano. Podsetila je da pojam samostalnosti nema nikakve veze za fizičkim stanjem jedne osobe, jer je svakoj osobi potrebna podrška neke druge osobe da uradi nešto što ne može sama fizički ili zato što ne ume. Samostalnost je vezana pre svega za psihičko stanje neke osobe, odnosno njenu mogućnost da donosi odluke o svom životu, da kontroliše svoj život. Podsetila je i da osobe sa invaliditetom koje imaju sposobnost samostalnog odlučivanja, mogu živeti potpuno same ukoliko su ispunjeni preduslovi koji važe i za osobe bez invaliditeta – da imaju pristupačan stan/kuću, posao, odnosno nivo prihoda koji im omogućava da ne zavise od drugih, ali Ii preduslove poput pristupačnog prevoza, kvalitetnih ortopedskih pomagala i personalne asistencije. Osvrnula se i na istorijat pokreta za samostalni život OSI u Evropi i u Srbiji.
U nastavku su svoja iskustva iznele Marija Milošević i Jelena Stojanović kao dugogodišnje korisnice usluge PA, a o usluzi je iz persepktive personalnih asistenata govorila Silvija Liptai.
Marija Milošević je istakla da bez personalne asistencije ne bi mogla da ima dostojanstven i sadržajan život i da joj je zbog težine telesnog oštećenja koje ima neophodna usluga 24 sata, te da i sama dodatno angažuje personalne asistente. Asistencija joj znači za radne obaveze koje ima, kao i za bazične potrebe, potrebe u kući, a zahvaljujući asistenciji uspeva da bude uključena u sva dešavanja koja su joj zanimljiva kako u gradu, tako i van Srbije.
Silvija Liptai, Marijina personalna asistentkinja,je govorila iz svog ugla kako vidi uslugu i koliko je ona značajna korisnicima za svakodnevni život, za posao, za uključenost u zajednicu i njihovu vidljivost. Istakla je da je i njoj samoj omogućila da shvati koliko je život zapravo lep i koliko može biti sadržajan ukoliko umemo da isplaniramo sve. Kao dodatan benefit istakla je i činjenicu da Marija voli da putuje, odlazi na koncerte, te je tako i Silvija dobila mogućnost da obiđe i gradove i druge zemlje, prisustvuje koncertima svetskih muzičara… Kao nedostatak je istakla činjenicu da se usluga odvija u ciklusima, jeste kontinuirana, ali uvek postoji bojazan da li će tako i ostati.
Jelena Stojanović je podelila svoje iskustvo u ovoj usluzi koju koristi od 2008. godine I istakla da je kontinuitet koji postoji izuzetno značajan. Asistencija joj je omogućila veći aktivizam, veće prisustvo na svim događajima, napredovanje u karijeri, a najlepši osećaj je taj što radi i koristan je član svoje porodice. Zahvaljujući asistenciji život joj je i više nego ispunjen.
U toku diskusije istakla se i bojazan vezana za finansiranje usluge i činjenice da su svi zadovoljni načinom na koji Centar to radi, ali da na javnim nabavkama može da se dogodi da neko drugi pruža uslugu samo zato što ponudi nižu cenu i da treba apelovati na grad da uslov za pružanje usluge ne bude najniža cena, već kvalitet.
Jablanka Tabaš, pomoćnica Zaštitnika građana, je istakla koliko je važno da se iz prve ruke stekne uvid u stanje u određenim oblastima jer se na taj način može steći uvid u život ljudi. Iznela je i podatak da od 170 lokalnih samouprava, samo 26 ima asistenciju što je jako malo.
Nikola Obrenović, predstavnik Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je uakazao na jedan primer iz prakse koji se pokazao kao loš, a to je da je asistencija vezana za mesto stanovanja bez obzira na to što se koristi u drugom gradu. Na primer ako neka osoba živi u Smederevu, a radi u Beogradu i asistencija joj je potrebna za rad, neće moći da koristi uslugu u Beogradu ukoliko tamo ne živi. Imali su sličan primer sa studentom koji je iz Beograda a studirao je u Novom Sadu.
Nemanja Ivošević, član Gradskog veća grada Smedereva, je rekao da Centar pruža kvalitetnu uslugu, ali i da je problem što gradovi imaju manje budžete čak i oni koji su slični po veličini, te su tako i mogućnosti različite.
Evropski dan samostalnog života ustanovljen je na inicijativu pokreta za samostalni život, sa ciljem podizanja svesti o pravu osoba sa invaliditetom na život u zajednici, jednake mogućnosti i puno poštovanje ljudskih prava. Ovaj dan predstavlja važnu platformu za dijalog između donosilaca odluka, pružalaca usluga i samih korisnika, kako bi se unapredile postojeće politike i prakse, uz poseban akcenat na razvoj usluga u zajednici i proces deinstitucionalizacije.
Događaj je bio dobro medijski propraćen, što je dodatno doprinelo podizanju svesti javnosti o značaju samostalnog života i unapređenja položaja osoba sa invaliditetom.
