Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Smedereva u saradnji sa Gradskim savezom socijalno humanitarnih organizacija Smederevo i Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje – filijala Smederevo, organizovao je tribinu pod nazivom „Prava osoba sa invaliditetom iz sistema zdravstvene zaštite“.
Na tribini su govorile dr Radmila Blagojević i Jelena Dabulhanić, direktorka smederevske filijale. One su odgovarale na pitanja koja su u fazi pripreme tribine pristizala, a koja su bila tematski grupisana. Moderator tribine bila je Ivana Gvozdenović.
Pored predstavnika organizacija osoba sa invaliditetom, tribini su prisustvovali Nemanja Ivošević, član Gradskog veća zadužen za socijalnu zaštitu, Ljiljana Todorović – šefica Odseka za socijalnu zaštitu i Aleksandra Đorđević – načelnica Pravne službe RFZO-a filijale Smederevo.
Uprkos izuzetno nepovoljnim vremenskim uslovima, odziv je bio veliki jer je tema tribine, kako se pokazalo u njenom toku, bila od izuzetne važnosti.
Oblast prava iz sistema zdravstvene zaštite uređen je Zakonom o zdravstvenom osiguranju, kao i brojnim pravilnicima.
Krenulo se najpre od stomatoloških usluga, odnosno pitanjem da li osobe sa invaliditetom imaju pravo na besplatne stomatološke usluge i na koji način ih mogu ostvariti. Dr Radmila Blagojević je objasnila da osobe sa invaliditetom imaju prava na besplatne stomatološke usluge na način kako je predviđeno pravilnikom ukoliko su osigurani po osnovu invaliditeta. U slučaju da je neophodno uslugu pružiti u totalnoj anesteziji, onda osiguraniku izabrani stomatolog izdaje uput za lečenje van područja filijale, a ovaj uput neophodno je overiti na prvostepenoj lekarskoj komisiji.
Direktorka smederevske filijale, Jelena Dabulhanić je naglasila da sva lica koja imaju lična primanja ispod cenzusa (ako osoba živi sama to je oko 73 000 dinara, a ukoliko živi u višečlanom domaćinstvu onda primanja ne treba da prelaze 56.700 dinara) treba u filijalu da dostave dokumentaciju kojom dokazuju primanja i na osnovu kojih im filijala izdaje UP-2 obrazac, odnosno Potvrdu za korišćenje zdravstvene zaštite u punom iznosu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Na taj način one osobe sa invaliditetom koje su osigurane kao zaposlene lica ili penzioneri, ukoliko ne prelaze cenzus, mogu ostvariti pravo na besplatne stomatološke i druge zdravstvene usluge.
Naredno pitanje odnosilo se na ostvarivanje prava na kućno lečenje. Dr Radmila Blagojević je objasnila koje kategorije osoba sa invaliditetom i u kojim situacijama imaju prava na kućno lečenje. Ovo pravo se ostvaruje na osnovu uputa izabranog lekara ili lekara specijaliste koji se odnosi u Službu za kućno lečenje i zdravstvenu negu. Pravo ostvaruju osobe koje žive na teritoriji grada Smedereva, kao i u selima.
Na ovo pitanje nadovezalo se i pitanje transporta, odnosno prava na korišćenje sanitetskog prevoza kako na lokalu, tako i prilikom odlaska u ustanove tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite. Ovo pravo može se ostvariti na više načina. Neophodno je da uput izda izabrani lekar. Ukoliko je sanitetski prevoz potreban da se pacijent odveze od kuće do Zdravstvenog centra u Smederevu, a drugačiji način transporta nije moguć, onda se uput odnosi do Službe za transport gde se zakazuje transport. Ukoliko je transport potreban za odlazak u ustanove tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite, onda se uput izabranog lekara sa dokumentacijom dostavlja Komisiji u Filijali na overu. Ovaj uput važi 6 meseci ukoliko su potrebni kontrolni pregledi u istoj ustanovi. Ukoliko se osoba nalazi na lečenju u ustanovi tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite i potrebno ju je na primer iz Beograda prevesti u Smederevo, onda se bolnica u kojoj se nalazi direktno obraća zdravstvenom centru u Smederevu i sam pacijent nema obavezu da dostavlja i overava dokumentaciju.
U okviru ovog segmenta razjašnjene su i 2 velike nedoumice u vezi putnih naloga. Prva se odnosi na pravo na pratioca. Objašnjeno je da Komisija, ukoliko nema nikakav dokaz da je osobi potreban pratilac, ne može da overi putni nalog u kome se ostvaruje pravo na pratioca. Dakle, neophodno je uz uput dostaviti fotokopiju nalaza lekara, potvrdu o članstvu u nekoj od organizacija osoba sa invaliditetom ili rešenje kojim se dokazuje invaliditet, i u tom slučaju se svakome u skladu sa pravilnikom odobrava pravo na pratioca. Druga nedoumica odnosila se na naplatu putnih troškova. Mnogi od prisutnih susreli su se sa problemom da im na klinikama u Beogradu ne stave pečate kojim dokazuju da su bili određenog dana na pregledu i da onda moraju da se vraćaju ili čekaju mesecima da odu na kontrolu pa da im tada overe uput. Jelena Dabulhanić je pojasnila da u ovom slučaju kada ne postoji uredno overen putni nalog od strane lekara, nije neophodno ponovo odlaziti i čekati da se overi ispravno. Dovoljno je da se uz dokumentaciju dostavi zahtev sa pojašnjenjem, a Filijala službenim putem traži od klinike dokaz o tome da je osoba tog dana bila na pregledu i na taj način se rešava problem. Dr Radmila Blagojević je apelovala da svaki dokument odmah prekontrolišu kako bi se greške odmah i ispravile.
Posebno zanimljiv segment tribine odnosio se na ostvarivanje prava na banjsko lečenje, odnosno produženu rehabilitaciju. I ova prava uređena su posebnim pravilnikom. Dr Radmila Blagojević je objasnila da pacijent ne može da bira u kojoj će banji ostvariti ovo pravo i da ono što lekar opšte prakse napiše nije ono što komisija mora da odobri. Komisija mora da odobri produženu rehabilitaciju u ustanovi koja je najbliža u odnosu na dijagnozu koju osoba ima. Ukoliko su kapaciteti te ustanove popunjeni, onda se upućuje u narednu najbližu. Takođe je istakla da mnoge osobe zbog kontraindikacija nisu ni u mogućnosti da ovo pravo ostvare jer im rehabilitacija može na primer ugroziti život. Direktroka filijale je istakla da mnoga banjska lečilišta pružaju i komercijalne usluge i u to uglavnom u periodu od aprila do kraja septembra i tada je mogućnost upućivanja najmanja.
Kada su u pitanju savremenije rehabilitacije poput robotike ili eksperimentalna lečenja poput lečenja matičnih ćelija, Fond nije u mogućnosti da finansira. Fond ima sklopljen ugovor sa velikim brojem klinika u inostranstvu i pravo na ovaj vid lečenja koje nije eksperimentalnog tipa može se ostvariti. Neophodno je da tročlani Konzilijum tercijarne ustanove zdrastvene zaštite napiše da su svi načini lečenja u zemlji iscrpljeni i da osobu upućuje na lečenje u inostranstvo. Dokumentacija lekarska zajedno sa mišljenjem Konzilijuma se mejlom dostavlja RFZO-u.
Poslednji segment bio je posvećen jednoj izuzetno važnoj temi koju na žalost ni izabrani pedijatri ne poznaju dovoljno, a odnosi se na pravo roditelja na produženu negu o trošku RFZO. Naime, zaposleni roditelj koji ima dete sa invaliditetom do 5.godine starosti deteta ima pravo na produženu negu koja onda kada dete napuni 5 godina predlazi u nadležnost RFZO-a u skladu sa Članom 78. Zakona o zdravstvenom osiguranju. Jedan zaposleni roditelj ovo pravo ostvaruje na osnovu konzilijarnog mišljenja tercijarne zdrastvene ustanove, a na drugostepenu Komisiju se izlazi na svakih 6 meseci koliko traje konzilijarno mišljenje. U ovom slučaju roditelj ostvaruje 100% bolovanja, odnosno pun iznos zarade. Ovaj vid produžene nege roditelj može ostvariti do navršene 18.godine deteta.
S obzirom na brojna pitanja kojima su otklonjenje nedoumice, ali i imajući u vidu činjenicu da postoje oblasti koje nisu bile pokrivene ovom tribinom, dogovoreno je održavanje još jedne u drugoj polovini godine.
Sa same tribine potekle su i inicijative koje će biti jasno formulisane i kao takve prosleđene RFZO-u, kako bi se određene procedure olakšale, uprostile i kako bi osobe sa invaliditetom mogle prava da ostvare efikasnije i brže i kako bi se komisijama olakšao rad.
Održavanje tribine podržali su Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Grad Smederevo.
