Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Smedereva i Gradski savez socijalno humanitarnih organizacija Smederevo organizovali su tribinu pod nazivom „Diskriminacija – pojam i oblici“ .
Cilj tribine bio je da podigne svest o različitim oblicima diskriminacije kojima su osobe sa invaliditetom izložene, kao i da osnaži učesnike da prepoznaju i adekvatno reaguju u situacijama nejednakog tretmana.
Učesnici su tokom tribine imali priliku da kroz diskusiju iznesu svoja lična iskustva i brojne probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju u različitim aspektima života – od pristupačnosti, zapošljavanja, školovanja do učešća u društvenom životu.
Tribinu je vodila Jelena Stojanović, diplomirani pravnik, sa dugogodišnjim iskustvom u borbi protiv diskriminacije OSI, a naročito slepih osoba.
Diskriminacija je neiscrpna tema i nikada nije suviše ponoviti šta zapravo ona predstavlja.
Diskriminacija je nejednako postupanje prema osobi ili grupi ljudi na osnovu nekog ličnog svojstva i za posledicu ima nejednakost u šansama da se ostvare ustavom i zakonom zagarantovana prava. Diskriminacija pojedinca ili grupu ljudi dovodi u podređen položaj, ali se diskriminacijom smatra i kada se osobe koje se nalaze u neravnopravnom položaju tretiraju na isti (ravnopravan) način.
Kada su u pitanju osobe sa invaliditetom, osnovu za diskriminaciju predstavlja invaliditet koju pojedinac ili grupa ima.
Diskriminacija se može dogoditi svakome od nas i to na najrazličitijim mestima i od strane različitih pojedinaca, ali moramo imati svest o tome da i mi sami nekada diskriminišemo ljude koji se razlikuju, odnosno odstupaju od nekih naših ličnih stavova, moralnih načela, odnosno od onoga što smatramo „normalnim“.
Diskriminacija može biti direktna ili indirektna, načinjena namerno ili iz neznanja, višestruka, ponovljena i/ili produžena.
Direktna (neposredna) diskriminacija je ona kod koje se otvoreno pravi razlika, isključuje pojedinac ili grupa ljudi i uskraćuje se pravo koje je ustavom i zakonom garantovano. Kao primer može poslužiti škola koja odbija da upiše učenika koji je korisnik invalidskih kolica pravdajući svoj postupak time da škola nije pristupačna.
Indirektna (posredna) diskriminacija je ona kod koje se pojedinac dovodi u nejednak položaj kada postoji naizged neutralna okolonost. Ona nije vidljiva i teško ju je prepoznati jer onaj ko vrši diskriminaciju ne želi da se njegovo ponašanje vidi. Kao na primer, poslodavac nakon nastalog problema zahteva od gluve osobe da se pisanim ili usmenim putem izjasni o određenim okolnostima, a ta osoba komunicira na znakovnom jeziku.
Dakle kod posredne diskriminacije se jednako postupa prema osobama koje se nalaze u različitoj situaciji, a kod neposredne se različito postupa prema osobama u istoj situaciji.
Višestruka diskriminacija je ona koja se vrši prema istoj osobi ili grupi po više osnova. Na primer, žene sa invaliditetom diskriminisane su po osnovu pola i invaliditeta i time se nalaze u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce sa invaliditetom.
Da bi se izbegla diskriminacija, neophodno je uvesti i određene afirmativne mere u cilju izjednačavanja ili davanja prednosti osobi ili grupi koja se ne nalazi u istom položaju kao većina.
Insituacija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti bori se protiv diskriminacije i svaka osoba koja misli da je diskriminisana može im se obratiti i napisati pritužbu.
Pritužba treba da sadrži podatke o tome ko je diskriminisan, od strane koga, opis događaja i dokaze.
Pritužba ne može biti anonimna. Poverenik u skladu sa svojim ovlašćenjima postupa po pritužbi, a više podataka o tome može se naći na sajtu https://ravnopravnost.gov.rs/diskriminacija/postupanje-po-prituzbi/ .
Osobe sa invaliditetom često ne umeju da prepoznaju da li je nečije ponašanje, neki akt, događaj, propis i sl. diskriminatoran ili nije, zbog čega je potrebno više i češće govoriti o ovoj temi.
Tribinu je podržao Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Grad Smederevo.
