Danas se obeležava Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom. Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila ga je 2011. godine, iako se u svetu obeležava i duže.
Cilj obeležavanja ovog dana je da se podigne svest o pravima i dostojanstvu osoba sa Daunovim sindromom, promoviše njihova inkluzija i razbiju stereotipi i predrasude.
Tema Svetskog dana Daunovog sindroma ove godine je „Zajedno protiv usamljenosti“. Cilj ove teme je da se stavi akcenat na to koliko usamljenost kao stanje ispunjeno negativnim osećanjima praznine, izolovanosti, pogađa kako osobe sa Daunovim sindromom, tako i njihove porodice. Usamljenost može biti ozbiljan zdravstveni problem jer dovodi do anksioznosti, depresije i mnogih drugih zdravstvenih problema koji dodatno narušavaju kvalitet života.
Većina nas kada pomislimo na osobe sa Daunovim sindromom, a posebno da decu, setimo se njihove topline, srdačnosti i osmeha. Ali u zajednici sve na tome i ostane, nama osećaj topline i sažaljenja koje ne bi trebalo da postoji, a njima usamljenost jer suštinski svojim delima ne doprinosimo da oni budu deo naše zajednice. Oni vole da nas zagrle i da im zagrljaj uzvratimo, zato i tema „Zajedno protiv usamljenosti“ ima mnogo više smisla.
Kako se stereotipi i predsrasude rađaju iz nedovoljnog poznavanja, želimo da ovaj edukativni tekst posluži upravo tome da osobe sa Daunovim sindromom bolje upoznate.
Šta je Daunov sindrom?
Daunov sindrom je genetsko stanje koje je urođeno i nastaje kada dete ima delimičnu ili celu kopiju 21. hromozoma, što zapravo znači da ove osobe u svojim ćelijama imaju 3 hromozoma od kojih 2 hromozoma čine par, a jedan je „višak“ . Zato se naziva i Trizomija 21.
Da li je nasledan i šta je uzrok?
Daunov sindrom u većini slučajeva (95-97%) nije nasledan, on je prosto samo genetsko stanje koje nastaje spontano ili zbog greške u deobi ćelija. Jedino translokacijski Daunov sindrom može biti nasledan. Rizik od toga da će se pojaviti u porodici u kojoj je već bilo osoba sa Daunovim sindromom se ne povećava. Dakle, ukoliko je sestra ima brata sa Daunovim sindromom, ne postoji nikakv rizik da će njena deca imati isti.
Javlja se kod ljudi svih rasa, a ekonomski položaj nema nikakve veze sa njegovom pojavom, niti se dovodi u vezi sa bilo kakvim životnim navikama roditelja.
Ne zna se tačan uzrok nastanka. Rizik se povećava kod majki starijih od 35 godina, ali podaci pokazuju da je veći broj majki dece sa Daunovim sindromom ispod ove granice. Ovaj podatak može se povezati time da mlađe majke češće rađaju od starijih.
Procenjena učestalost je 1 na 1.000 rođene dece šriom sveta, a procenjuje se da se svake godine rodi između 3.000 i 5.000 dece sa Daunovim sindromom. U našoj zemlji živi oko 3.500 njih.
